Plastična i rekonstruktivna hirurgija

  • Pilonidalni sinus

Pilonidalni sinus ( urasla dlaka) Pilonidalni sinus ili pilonidalna bolest najčešće nazivan i urasla dlaka predstavlja hroničnu infekciju u predelu brazde izmedju gluteusa tj u predelu trtične kosti. Iako benigna po svom karakteru ova bolest izaziva dosta neprijatnosti, bol i onemogućava obavljanje svih životnih aktivnosti i komfor onima koji boluju od ovog oboljenja. Smatra se da je ovo urodjeno stanje koje dovodi do formiranja potkožnog kanala u koji urastaju dlake i posledično dolazi do zapaljenja, sekrecije, crvenila, otoka i bola. Potpuno izlečenje je moguće postići jedino operacijom. Tokom istorije operativno lečenje se menjalo tako da i danas postoji nekoliko operativnih tehnika. Plastična i rekonstruktivna hirurgija imaju mogućnost operativnog lečenja u jednom aktu ( jednom operacijom ) hirurškom ekcizijom i ekstripracijom kao i rekonstrukcijom. Ovom operacijom se postiže potpuno izlečenje u jednom aktu, oporacija spada u domene jednodnevne hirurgije, nakon operacije pacijent se otpušta na kućno lečenje, tokom koga je potrebno mirovanje, konci se skidaju nakon 10-12 dana i nakon toga pacijent se vraća normalnim životnim i poslovnim aktivnostima. Pacijentima preporučujemo da se specijalisti plastične, rekonstruktivne i estetske hirurgije jave čim primete tegobe jer je lečenje tada daleko jednostavnije i lakše.

  • Rekonstrukcija lokalnim režnjem
  • Lečenje ožiljaka
  • Tretman novih kao i starih ožiljaka, najsavremenijim sredstvima za tretman ožiljaka kao i hirurško lečenje ožiljaka.
  • Vađenje biopolimera iz usana

Kod pacijenata kod kojih je augmentacija ( uvećanje ) usana učinjena sintetskih neresorptivnim materijalom, biopolimerom, jedini način uklanjanja tog materijala je hirurška ekcizija i ekstirpacija.  Operacija se izvodi u lokalnoj anesteziji, najčešće kroz sluzokozu unutrašnjeg dela usne , dakle bez vidljivih ožiljaka.

  • Lečenje hroničnih rana

Hroničnom ranom se smatra svaka rana koja ne zaraste u očekivanom vremenskom intervalu predviđenom za lokalizaciju rane i tip rane. Generalno, možemo reći da rana koja nije zarasla u period od 2 meseca, neće ni zarasti spontano, i ona predstavlja hroničnu ranu kojoj je potrebno utvrditi uzrok i pristupiti aktivnom lečenju.Najčešći oblici hroničnih rana su dekubitalni ulkusi, arterijski i venski ulkusi i dijabetično stopalo, mada hronična rana može nastati i iz drugih razloga kao što su povrede, operacije, onkološka rana, rane nastale nakon zračne terapije i dr.Hronične rane prati jaka inflamacija tkiva, često dolazi i do gubitka tkiva usled nekroze i propadanja tkiva zbog samog trajanja rane, takođe, hronične rane su često praćene infekcijama i raznim aeorobnim, anaerobnim bakterijskim kolonizacijama, takođe, dolazi do stvaranja biofilma i dosta devitalizovanog tkiva. Same komplikacije koje se mogu javiti kod hroničnih rana su krvarenja, dosta eksudata koji rana ispušta i česte infekcije, nekroza i kod najzapuštenijih slučajeva i sepsa. Nelečena hronična rana može voditi i ka malignoj alteraciji.Statistički podaci kažu da oko 1-2% ukupne svetske populacije ima jednu ili više hroničnih rana na telu, podaci za našu zemlju kažu da oko 1,5% stanovništva ima neku od hroničnih rana, kod starijih od 65 godina tj procenat se kreće između 3-5%, a u grupi pacijenata starijih od 80 godina i preko 5%. Najčešća lokalizacija hroničnih rana je na potolenicama, i tada je najčeče vaskularne prirode, potom u sakralnoj tj sedalnoj regiji, na abdominalnom zidu i genitalnoj regiji. Pacijenti sa hroničnim ranama su često prepušteni sami sebi nemaju kome da se obrate, ne dobijaju adekvatnu negu i tretman i time gube dragoceno vreme, sve to vodi ka smanjenoj radnoj sposobnosti i depresiji.Pacijenti sa hroničnim ranama često ne znaju kome da se obrate posebno u najranijoj fazi bolesti kada prelazak u hroničnu ranu može biti sprečen. Ovim pacijentima je potreban multidisciplinarni pristup koji će ukloniti posledicu- ranu i dovesti do potpunog zarastanja i potpune fukcije dela tela koji je bio zahvaćen random ali i uzroka nastanka hronične rane kao i prevencije nastanka nove rane. Pacijenti sa hroničnim ranama su često pacijenti sa pridruženim bolestima kao sto su dijabetes, kardiovaskularne bolesti i neurološke bolesti itd. Lečenje hroničnih rana osim multidisiplinarnog pristupa zahteva veliko iskustvo ali i upornost kako lekarskog tima tako i pacijenta i njegove porodice. Ovo lečenje dugo traje ali ne mora biti skupo kako pacijenti obično misle, a operacija je izuzetno retko neophodna. U našoj poliklinici lečenjam hroničnih rana se bavi specijalista plastične, rekonstruktivne i estetske hirurgije sa decenijskim iskustvom uz podršku tima vaskularnih hirurga i internista. Možemo slobodno reći da lečimo pacijenta sa ranom a ne ranu na pacijentu!

  • Lečenje opekotina
  • Obrada dekubita ambulantno ili u kućnim uslovima

Dekubitalne ulceracije ( dekubitusi) predstavlja ranu nastalu najčešće usled dugog ležanja. Čest problem kod pacijenata koji su nepokretni, kao i kod pacijenata sa produženim oporavkom ili dužim leženjem bilo koje etiologije, kao i kod pacijentana na kućnoj nezi i lečenju. Na razvoj i nastanak dekubitalnih ulceracija utiče celokupno opšte stanje pacijenta, pridružene bolesti, uhranjenost, higijena, kao i inkontinencija. Postoje protokoli koji se sprovode radi prevencije nastanka dekubitalnih ulceracija, ali ako do razvoja dekubitalnih ulceracija ipak dođe neophodan je tretman i lečenje specijaliste plastične, rekonsturktivne i estetske hirurgije. Nekada je dovoljno adekvatno previjanje ili obrada dekubitalnih ulceracija i previjanje ili operativno lečenje.  Obrada i previjanje dekubtalnih ulceracija može biti ambulantno u zdravstvenoj ustanovi ili u kućnim ulovima.