Plastična i rekonstruktivna hirurgija

  • Pilonidalni sinus

Pilonidalni sinus ( urasla dlaka) Pilonidalni sinus ili pilonidalna bolest najčešće nazivan i urasla dlaka predstavlja hroničnu infekciju u predelu brazde izmedju gluteusa tj u predelu trtične kosti. Iako benigna po svom karakteru ova bolest izaziva dosta neprijatnosti, bol i onemogućava obavljanje svih životnih aktivnosti i komfor onima koji boluju od ovog oboljenja. Smatra se da je ovo urodjeno stanje koje dovodi do formiranja potkožnog kanala u koji urastaju dlake i posledično dolazi do zapaljenja, sekrecije, crvenila, otoka i bola. Potpuno izlečenje je moguće postići jedino operacijom. Tokom istorije operativno lečenje se menjalo tako da i danas postoji nekoliko operativnih tehnika. Plastična i rekonstruktivna hirurgija imaju mogućnost operativnog lečenja u jednom aktu ( jednom operacijom ) hirurškom ekcizijom i ekstripracijom kao i rekonstrukcijom. Ovom operacijom se postiže potpuno izlečenje u jednom aktu, oporacija spada u domene jednodnevne hirurgije, nakon operacije pacijent se otpušta na kućno lečenje, tokom koga je potrebno mirovanje, konci se skidaju nakon 10-12 dana i nakon toga pacijent se vraća normalnim životnim i poslovnim aktivnostima. Pacijentima preporučujemo da se specijalisti plastične, rekonstruktivne i estetske hirurgije jave čim primete tegobe jer je lečenje tada daleko jednostavnije i lakše.

  • Rekonstrukcija lokalnim režnjem
  • Hirurško Lečenje ožiljaka
  • Laserski tretman ožiljaka

Reč LASER predstavlja akronim nastao od Light Amplification by the Stimulated Emission of Radiation ( u prevodu: pojačavanje svetlosti stimulisanom emisijom zračenja), koji objašnjava osnovni fizički princip zasnovan na optičkom izvoru koji proizvodi usmereno svetlosno zračenje, koje se generiše mehanizmom stimulisane emisije nastale kao posledica interakcije elektromagnetnog zračenja i aktivne sredine.

Prvi laser je konstruisao T. Mejman 1960. godine, a poznat je pod nazivom rubinski laser a 1985. godine je konstuisan prvi laser za medicinsku primenu (oftalmologiju) i tokom osamdesetih godina laser počinje da se upotrebljava u plastičnoj hirurgiji najpre za vaskularne lezije.

Danas se laser upotrebljava u svim hirurškim granama a u plastičnoj hirurgiji je našao posebno mesto u tretmanu najrazličitijih vrsta ožiljaka. Najčešće se primenjuje u okviru tretmana lečenja keloidnih i hipertrofićnih ožiljaka nastalih nakon operacija ali i nakon povreda, opekotina, akni itd. Postebno je uspešan u tretmanu ožiljaka kao što je ožiljak nakon carskog reza i epiziotomije.

Tretman laserom se uspešno primenjuje i kod sledećih stanja: venolimfatične malformacije, telangiektazije, rozacea, piogeni granulom, spider angiomi,  Cherry angiomi, Spider Veins, sebacealnog adenoma.

Kožne promene kao što su hiperpigmentacije, neurofibromatoza, cilindormi, veruke vulgaris, rinofima I odredjene vrste nevusa koje su prethodno pregledane dermoskopski i okarakterisane kao benigni se mogu tretirati laserom.

Laseri se takodje primenjuju i u kozmetičke svrhe kao sto je tretman uklanjanja dlaka      ( epilacija), uklanjanje tetovaža, uklanjanje bora i znakova fotostrenja.

Kod tretmana lečenja ožiljaka laserom nakon carskog reza i epiziotomije imamo izuzetno dobre rezultate. Tretmani se sprovode u serijama najčešće u razmacima od mesec dana, mada razmaci mogu biti u početku i deset dana. Tačan broj tretmana odnosno protokol lečenja se određuje nakon detaljnog kliničkog pregleda, na osnovu izgleda ožiljka, da li se radi i normalnom ožiljku ili eventualno o hipertrofičnom ili keloidnom ožiljku, da li je bilo komplikacija rpilokom zarastanja, produženo zarastanje itd. Laserskim tretmanima se postiže najpre smanjenje reljefa ožiljka, ožiljak postaje ravan odnosno u nivou ravni kože a potom i njegova crveno roze boja postepeno bledi i prelazi u belu boju odnosno u boju okolne kože. Tretmani nisu bolni, traju desetak minuta do pola sata i odmah nakon tretmana pacijenti se mogu vratiti svojim svakodnevnim aktivnostima.

Laserski tretmani lečenja ožiljaka se sprovode i nakon bilo koje hirurške intervencije posebno kod ožiljaka na licu, vratu, dekolteu gde je posebno bitno sa tretmanima početi što ranije radi prevencije nastanka hipertrofičnih i keloidnih ožiljaka.

Laseri novijih generacija imaju posebne platforme koje omogućavaju izuzetnu uspešnost u tretmanu upornih akni i bubuljica kao i ožiljaka nakon lečenja akni i bubuljica.

Izuzetno je popularna i fotodinamička terapija –  upotreba svetlosno-aktiviranih lekova za lečenje akni i drugih kožnih stanja trenutno je najbolje predstavljena sa 5‐aminolevulinskom kiselinom, koja  se metaboliše u lojnim žlezdama u porfirin. Bakterije u aknama i same proizvode porfirin, a upotreba plave, zelene, ili crvene svetlosti stimuliše proizvodnju kiseoničnih slobodnih radikala koji uništavaju bakterije i potiskuju aktivnost lojnih žlezda. Posebno je bitno naglasiti da se tretman laserom može precizno primeniti na sve regije tela zahvaćene aknama i bubuljicama a ne samo na licu, posebno dizajrnirane sonde omogućavaju relativno brz tretman i velikih regija kao što su leđa ili grudni koš. Po postizanju željenog rezultata potrebno je sa vremena na vreme uraditi tzv tretman održavanja.

Takođe, tretman laserom se izuzetno uspešno upotretbljava za podmlađivanje kože, prevenciju nastanka bora, obnavljanje kolagena i elastina i zatezanje kože, posebno kože lica, vrata, dekoltea i šaka ali je tretman moguće primeniti na svim delovima tela.

Jako je bitno da se tretman laserom sprovodi kod specijaliste plastične, rekonstruktivne i esttkse hirurgije nakon detljanog pregleda i u vida u istoriju nastanka ožiljka kao kompletnog kliničkog pregleda i uvida u opšte zdravstveno stanje. Tretman je apsolutno bezbedan, ispitan i siguran ali ipak laser predstavlja hirurško medicinsko sredstvo. Kada tretman laserom nije moguć ili dovoljan plastični hirurg će preporučiti hiruršku korekciju ožiljka.

  • Tretman novih kao i starih ožiljaka, najsavremenijim sredstvima za tretman ožiljaka kao i hirurško lečenje ožiljaka.
  • Vađenje biopolimera iz usana

Kod pacijenata kod kojih je augmentacija ( uvećanje ) usana učinjena sintetskih neresorptivnim materijalom, biopolimerom, jedini način uklanjanja tog materijala je hirurška ekcizija i ekstirpacija.  Operacija se izvodi u lokalnoj anesteziji, najčešće kroz sluzokozu unutrašnjeg dela usne , dakle bez vidljivih ožiljaka.

  • Lečenje hroničnih rana

Hroničnom ranom se smatra svaka rana koja ne zaraste u očekivanom vremenskom intervalu predviđenom za lokalizaciju rane i tip rane. Generalno, možemo reći da rana koja nije zarasla u period od 2 meseca, neće ni zarasti spontano, i ona predstavlja hroničnu ranu kojoj je potrebno utvrditi uzrok i pristupiti aktivnom lečenju.Najčešći oblici hroničnih rana su dekubitalni ulkusi, arterijski i venski ulkusi i dijabetično stopalo, mada hronična rana može nastati i iz drugih razloga kao što su povrede, operacije, onkološka rana, rane nastale nakon zračne terapije i dr.Hronične rane prati jaka inflamacija tkiva, često dolazi i do gubitka tkiva usled nekroze i propadanja tkiva zbog samog trajanja rane, takođe, hronične rane su često praćene infekcijama i raznim aeorobnim, anaerobnim bakterijskim kolonizacijama, takođe, dolazi do stvaranja biofilma i dosta devitalizovanog tkiva. Same komplikacije koje se mogu javiti kod hroničnih rana su krvarenja, dosta eksudata koji rana ispušta i česte infekcije, nekroza i kod najzapuštenijih slučajeva i sepsa. Nelečena hronična rana može voditi i ka malignoj alteraciji.Statistički podaci kažu da oko 1-2% ukupne svetske populacije ima jednu ili više hroničnih rana na telu, podaci za našu zemlju kažu da oko 1,5% stanovništva ima neku od hroničnih rana, kod starijih od 65 godina tj procenat se kreće između 3-5%, a u grupi pacijenata starijih od 80 godina i preko 5%. Najčešća lokalizacija hroničnih rana je na potolenicama, i tada je najčeče vaskularne prirode, potom u sakralnoj tj sedalnoj regiji, na abdominalnom zidu i genitalnoj regiji. Pacijenti sa hroničnim ranama su često prepušteni sami sebi nemaju kome da se obrate, ne dobijaju adekvatnu negu i tretman i time gube dragoceno vreme, sve to vodi ka smanjenoj radnoj sposobnosti i depresiji.Pacijenti sa hroničnim ranama često ne znaju kome da se obrate posebno u najranijoj fazi bolesti kada prelazak u hroničnu ranu može biti sprečen. Ovim pacijentima je potreban multidisciplinarni pristup koji će ukloniti posledicu- ranu i dovesti do potpunog zarastanja i potpune fukcije dela tela koji je bio zahvaćen random ali i uzroka nastanka hronične rane kao i prevencije nastanka nove rane. Pacijenti sa hroničnim ranama su često pacijenti sa pridruženim bolestima kao sto su dijabetes, kardiovaskularne bolesti i neurološke bolesti itd. Lečenje hroničnih rana osim multidisiplinarnog pristupa zahteva veliko iskustvo ali i upornost kako lekarskog tima tako i pacijenta i njegove porodice. Ovo lečenje dugo traje ali ne mora biti skupo kako pacijenti obično misle, a operacija je izuzetno retko neophodna. U našoj poliklinici lečenjam hroničnih rana se bavi specijalista plastične, rekonstruktivne i estetske hirurgije sa decenijskim iskustvom uz podršku tima vaskularnih hirurga i internista. Možemo slobodno reći da lečimo pacijenta sa ranom a ne ranu na pacijentu!

  • Lečenje opekotina
  • Obrada dekubita ambulantno ili u kućnim uslovima

Dekubitalne ulceracije ( dekubitusi) predstavlja ranu nastalu najčešće usled dugog ležanja. Čest problem kod pacijenata koji su nepokretni, kao i kod pacijenata sa produženim oporavkom ili dužim leženjem bilo koje etiologije, kao i kod pacijentana na kućnoj nezi i lečenju. Na razvoj i nastanak dekubitalnih ulceracija utiče celokupno opšte stanje pacijenta, pridružene bolesti, uhranjenost, higijena, kao i inkontinencija. Postoje protokoli koji se sprovode radi prevencije nastanka dekubitalnih ulceracija, ali ako do razvoja dekubitalnih ulceracija ipak dođe neophodan je tretman i lečenje specijaliste plastične, rekonsturktivne i estetske hirurgije. Nekada je dovoljno adekvatno previjanje ili obrada dekubitalnih ulceracija i previjanje ili operativno lečenje.  Obrada i previjanje dekubtalnih ulceracija može biti ambulantno u zdravstvenoj ustanovi ili u kućnim ulovima.